Za ptice

Danas sam postavio stub i na vrhu se nalazi hrana za ptice. To je ispred prozora sobe tako da mogu da ih posmatram i fotografišem. Za sada su to senice i vrapci. Hranim ih žitom, suncokretom, mlevenim kukuruzom i mrvicama hleba.

Prvi sneg ove zime

Pao je relativno kasno i nema ga puno. Pečurke sam snimio u našoj bašti. Izrasle su na posečenom stablu bresta.

LJubav ova između tebe i mene ....

Ljubav ova između mene i tebe prosta je kao pesma.

Nikakve tajne izvan današnjice; nikakve borbe oko nemogućeg; nikakve senke iza ljupkosti; nikakvo otkrivanje u dubinama tame.

Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma.

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje; ne podižemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade.

Zadovoljni smo onim što dajemo i onim što dobijamo. Nismo iscedili i poslednju kap radosti, da iz nje pravimo vino patnje svoje.

Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma.

( deo pesme Rabindranat Tagore )

Stigao je juče

Nadam se da ću imati sreće da se sa njim dugo družim. Posmatraću stvari njegovim očima, pronalaziću motive, on će biti razlog za rane jutarnje šetnje, za posmatranje ljudi, ulica, zalaske sunca i još mnogo čega ... a posle ću imati zdovoljstvo da obrađujem i posmatram fotografije.

Gotovo da sve što sam pisao mogao sam da pišem u množini jer Dragana i ja u svemu uživamo zajedno.

A short story by H. L. Borges

Čovek reši da nacrta svet. Tokom godina ispunjava prostor ucrtavajući pokrajine , kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, zvezde, konje i ljude. Pred smrt on otkrije da taj strpljivi lavirint linija ocrtava njegov sopstveni lik.

A man decides to draft the world. Over the years, fills the space drawing the provinces,kingdoms, mountains, bays, ships, islands, fish, stars, horses and humans. Before his death,he discovers that the patient labyrinth of lines tells of his own character.

Voda,Sunce i Led

Mozaik od fotografija sa potoka jutra 10. februara 2011. Veći format se može videti ovde http://www.flickr.com/photos/galeguca/5437098802/lightbox/

Fotografije potoka

Isto mesto na potoku prekjuče i danas. Danas je to bez boje i lepote a pre dva dana je bilo mraza i sunca koji su učinili da sve to izgleda potpuno drugačije i lepše. Drago mi je što sam bio u pravo vreme na pravom mestu. Kasnije bi sunce otopilo tanki led a to mesto bi se našlo u hladu.

Na trulom panju

Tek kada sam pogledao fotografiju, video sam kako je pečurka, izrasla na trulom deblu, lepa. Nije zato čudno što sam pomislio da iz mene još može da nikne nešto lepo. I lepo je da verujem u to.

Nastavak ili bolje reći početak

Posle više od dve godine ovo je prvi post, moglo bi se reći uvodni. Ovde mogu da se raspišem za razliku od Twittera. http://twitter.com/#!/galeoguca

Uguran u gotovo bezkonačni niz blogova osećam se tako izdvojen kao planeta u svemiru.

Za ove dve ipo godine ništa se nije promenilo i ništa nije kao što je bilo. Ono što je najvažnije..

sada mislim da priča nije do kraja ispričana ( putovanje )